ДЕЈАН МЕДАКОВИЋ рођен је 7. јула 1922. године у загребу. Гимназију је завршио у Сремским Карловцима 1941.године. За време Другог светског рата прешао је у Београд, где је 1942. године радио као асистент-волонтер у Музеју кнеза Павла. Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Београду на групи за историју уметности 1949. године. 1953. је у САНУ одбраниодокторску дисертацију. На Филозофском факултету биран је за асистента, доцента, ванредног и редовног професора, где је предавао до 1982. У школској 1971/72 години био је декан Филозофског факултета. Редовни је члан САНУ; био је њен генерални секретар од 1985 до 1994. године. За редовног члана Европске академије наука и уметности са седиштем у Салзбургу изабран је 1995. Председник САНУ постао је 1998. године, а председник Скупштине Вукове задужбине, 1991.

Поред низа студија и прилога из струке, објавио је и књиге: Београд у старим гравирама,1950; Графика српских штампаних књига XV-XVII бека, 1958; Српски сликари XVIII-XX бека, 1968; Путеви српског барока, 1971; Трагом српског барока,1976; Хиландар (са Д. Богдановићем и В.Ј.Ђурићем), 1978, репринт 1997; Манастир Савина, 1978; Српска уметност у XVIII веку, 1980; Српска уметност у XIX веку, 1981; Сентандреја (са Д. Давидовим), 1982; Летопис Срба у трсту (са Ђ. Милошевићем), 1987; Барок код Срба, 1988; Der serbische Barock, 1990; Српски сликари XVIII и XIX века: Ликови и дела, 1994; Изабране српске теме, 1996; Сведочења, 1997, Срби у Бечу, 1998.

Бави се и књижевним радом: Мотиви,1946; Каменови,1966; Умир,1987; Ниска,1989; Знак на стегу, 1994; Завештање, 1995; Каменови (обновљено издање), 1999. Своје путописе објавио је 1995. под називом Тражење добра. Написао је драму Бомба од сладоледа у хотелу"Сахер" (драма) Театрон 99, 1997. Под насловом Очи у очи, 1997. обајвио је своја јавна иступања. Кратке приче објавио је под насловом Повратак у Ракитје и друге приче, 1998; Птице и друге приче, 1999. Под заједничким насловом Ефемерис објавио је појединачно пет књига аутобиографске прозе (осам издања), Ephemeris I, 1996. (франц.) и целовито издање Ефемерис I-V, 1998.

Носилац је ордена Св.Саве првог степена, великог крста за заслуге Савезне Републике Немачке и високог аустријског одликовања почасног крста првог реда за науку и уметност. Добитник је Седмојулске награде за животно дело, награде задужбине Јаков Игњатовић из Сентандреје, аустријске Gindely и Хердерове награде, октобарске награде града београда, награде "Милош Црњански", награде "Златни беочуг" КПЗ Београда, награде Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу у 1994. години, БИГЗ-ове награде, награде Паја Марковић-Адамов, плакете Круна деспота Стефана, награде фонда "Браћа Карић", награде "Лаза Костић" салона књиге у Новом Саду, Специјалне Вукове награде. Изабран је за првог почасног грађанина срмских Карловаца 1994. године, добитник је највишег одликовања Златне медаље председника Републике Мађарске.

Живи и ради у Београду.