Оснивање и делатност огранака Вукове задужбине

На основу Члана 27 Статута, Вукова задужбина оснива огранке у земљи, заграничју и дијаспори, са циљем да они заједно са својом матичном кућом учествују у остваривању следећих програма:

- проводе теренска истраживања у области српског језика, народне књижевности, етномузикологије на јединственом духовном простору српског народа;
- унапређују сарадњу са универзитетским средиштима у свету у којима се изучава српски језик и књижевност;
- преко Вукове задужбине остварују сарадњу са другим огранцима у земљи и свету;
- самостално објављују своје књиге и публикације везане за Вуково дело, као и дела његових претеча и следбеника;
- негују и унапређују културне и научне везе са другим народима;
- награђују књижевно стравалаштво;
- организују научне скупове у области историје, филологије, лингвистике, историје, етнологије и етнографије;
- делују у циљу очувања, неговања и заштите споменика, спомен-обележја и културних добара.

Да би се основао Огранак Вукове задужбине неопходно је да Задужбини приступи најмање двадесет пет нових задужбинара (појединци, установе, школе, универзитети, предузећа). Статус задужбинара у Задужбини одређује се према висини задужбинарског улога (суоснивач, оснивач, добротвор, велики добротвор).

Задужбинари Огранка бирају свој Управни одбор који може да има пет, седам или девет чланова. Управни одбор се стара о остваривању планова и програма тог Огранка и остваривању циљева Вукове задужбине.

ОСНОВАНИ ОГРАНЦИ

1. Јагодина (16. април, 1992)
- председник Надежда Милићевић
1. Тршић (14. септембар 1992)
- председник Слободан Добриловић
2. Мало Црниће (14. октобар 1992)
- председник Драгиша Милошевић
3. Нови Сад (23. октобар 1992)
- председник Марија Клеут
5. Бреково (27. јануар 1993)
- председник Милорад Вранић
6. Аранђеловац (27. фебруар 1993)
- председник
7. Бела Вода (23. март 1993)
- председник Велибор Лазаревић
8. Бели Манастир (16. април 1994)
- председник Марија Морача
9. Плашки (1994)
- председник Душанка Буњевац
10. Ивањица (7. јун 1994)
- председник Миливоје Трнавац
11. Шабац 18. новембар 1994)
- председник Бранко Ђурковић
12. Крушевац (10. октобар 1995)
- председник Манојло Стефановић
13. Бор (16. октобар 1995)
- председник Слађана Ђурђекановић
14. Велика Плана (21. јул 1996)
- председник Љиљана Станимировић
15. Андријевица (16. март 1996)
- председник Радош Јелић
16. Жабљак, Шавник Плужине (29. октобар 1996)
- председник Анка Жугић, Подгорица
17. Приштина (27. март 1997)
- председник Јордан Ристић
18. Чачак (27. јануар 1997)
- председник Горздана Комадинић
19.Требиње (22. април 2000)
- председник Бранислав Јовановић,
20. Бањалука (30. мај 2000)
- председник Лука Шекара
21. Саобраћајно-техничка школа, Земун
- председник Милена Арсовић
22. Неготин (26. април 2001)
- председник Градимир Станисављевић
23. Ниш (28. јуна 2001)
- председник Горан Максимовић
24. Беочин (15. март 2002)
- председник Бранислав Петричевић
25. Градишка (14. јун 2020)
- председник Радана Вила Станишљевић
26. Косовска Митровица (18. октобар 2002)
- председник Марко Радуловић
27. Гимназија «Вук Караџић», Лозница (27.јануар 2003)
- председнк Милован Радивојевић
28. Баваниште (24. мај 2003)
– председник Вера Секулић
29. Батања, Мађарска (31. мај 2003)
- председник Катица Силађи
30. Гајдобра (20. фебруар 2004. године)
- председник Митар Шутић

31. Велика Моштаница (30. октобар 2004. године)
- председник др Југослав Антонић

32. Франкфурт, Немачка (новембар 2004),
- председик Љиљана Вукић

33. Кливленд (САД), 8. новемар 2005.

Бранимир Смимић Главашки, председник

34. Торонто, Канада (27. јануар 2006)

- председник Бранимир Бубало

35. Љубљана (Словенија), 15. фебруар (Сретење) 2006.

председник Живорад Андрејић

36. Нова Варош, 20. октобар 2007.

председник Бошко Станић, директор Библиотеке „Јован Томић“

37. Учитељски факултет у Ужицу, 20. новембар 2007.

председник Ратомир Цвијетић, професор