НОВОСТИ ИЗ ОГРАНАКА
Деца из Канаде (Торонто) у Вуковој задужбини - претходница „Завичајне летње школе српског језика“
Поводом 20 година од обнављања рада Вукове задужбине у Београду, Огранак Вукове задужбине из Торонта, заједно са Српском школом професора Батурана из Торонта, организовао је посету ученика из Торонта у Вуковој задужбини.
Пријем и разговор са ученицима одржаће се 17. јула 2007. године у Свечаној сали Дома Вукове задужбине (Краља Милана 2), у 11,00 часова. Разговору ће присуствовати управа Вукове задужбине, деца и њихови пратиоци као и др Радован Бањанац, председник Управног одбора Огранка у Торонту, један од организатора посете.
После разговора у Вуковој задужбини ученици ће посетити Музеј Доситеја и Вука, затим Саборну цркву и, како је планирано, око 16,00 часова посетиће и Зоолошки врт.
Са ученицима из Торонта дружиће се и њихови вршњаци из Основне школе Краљ Петар I из Београда.
Огранак у Нишу
Огранак Вукове задужбине у Нишу, од оснивања 2001. године, којим руководи председник УО овог огранка, мр Милунка Митић, свој програм остварује у сарадњи са водећим институцијама из Ниша као задужбинарима (Филозофски факултет, Правни факултет, Народни музеј, Народна и Универзитетска библиотека. У рад Огранка укључују се многи ђаци и студенти, научници високих академских звања, сви који хоће и могу да јавности покажу део блага и духовне културе са ових простора, али и шире. Програмом су обухваћени: језик, књижевност, историја, значајни датуми и годишњице, конкурси Огранка за ученике, промоције књига, сусрети градова. Бројна су популарна и стручна предавања одржана како за студенте и средњошколце, тако и за шири круг заинтересованих слушалаца. Тако су, на пример, поред осталих облика рада, била изузетно интересантна и посећена предавања стручних лица из Музеја и Завода за заштиту споменика културе у Нишу из етно-културе становања у околини Ниша, одржана у Народном музеју града Ниша (2003). Затим је 2004. године са Правним факултетом у Нишу обележена двестота годишњица Првог српског устанка. Нека саопштења објављена су у првом штампаном Зборнику нашег Огранка.
Представљање нишког Огранка у Лозници, у склопу сарадње са Градском Општином Медијана у Нишу 2005, допринело је даљој међуопштинској сарадњи између општина Лознице и Ниша, а настављена је и сарадња на конкурсима за ђаке из Лознице и Ниша кроз 2005. и 2006. годину, на којима су евидентирани вредни литерарни резултати. Вредно пажње у 2006. години је и представљање, на Ђачком Вуковом сабору у Лозници, широј јавности писаца ученика из Ниша до 16 година.
Посебно место у раду Огранка заузима издавачка делатност. Објављене су беседе (2006), казиване на Дан Светога Саве у протеклих десет година у Нишу (ван храмова), а за пет протеклих година и беседе о Светом Симеону, у књизи која је насловљена: Својим светитељима Ниш.
Последња манифестација која представља један од значајнијих послова огранка Вукове задужбине у Нишу за први период 2007. године, јесте презентација целокупне књижевне продукције Студијске групе за српски језик и књижевност (сада Департман), за протеклих двадесет година колико ова катедра постоји на Филозофском факултету Универзитета у Нишу. Презентација књига аутора са овог Департмана начињена је у оквиру обележавања 220 година од Вуковог рођења и 20 година рада обновљене Вукове задужбине у Београду, за Дан Европе, 09. маја 2007. године.
Уводно слово поводом овог јубилеја и значају објављених књига и студентских радова дала је Милунка Митић у име Огранка Вукове задужбине у Нишу, а рад Огранка су поздравили: проректор Универзитета у Нишу, проф. др Биљана Предић, помоћник управника Центра за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу и Студијске групе за српски језик и књижевност, проф. др Драган Жунић и представник Цркве у Нишу, прота Влајко Грабеж.
Излагање о овој издавачкој делатности започела су саопштењем проф. др Мирољуба Стојановића који се осврнуо на оснивање ове Студијске групе и организацију научних скупова на овом Департману.
О књигама издатих за протекли период говорили су: проф. др Недељко Богдановић, о зборницима Књижевност и историја и књигама са пројекта Књижевни живот на југоистоку Србије XIX и XX века; проф. др Јордана Марковић, представила је Годишње зборнике ове студијске групе; проф. др Миливоје Јовановић, приказао је српско бугарске или бугарско српске зборнике са Филозофског факултета у Ниши и факултета из Трнова (Бугарска); Ивана Митић, асистент, дала је преглед Лексиколошких издања Студијске групе; Марјан Мишић, проф, представио је објављене студентске радове за протекли период на овом Департману.
Основан Огранак у Торонту
Оснивачка скупштина Вукове задужбине у Торонту, одржана је 27. јануара 2006. године, у оквиру свечане академије посвећене Св. Сави, у препуној сали књижаре „Србика“, свој програм „Прича о Св. Сави“, извели су ученици српске школе др Батурана, приказавши своја разноврска умећа: литерарно, рецитаторско, драмско и музичко.Свечану академију отворио је проф. др Радомир Батуран беседом у којој је истакао значај Српске школе за учење срског језика и писма, за упознавање националне историје, културе и традиције без чега се губи национални идентитет у дијаспори.
Као и српска школа др Батурана, и Огранак Вукове задужбине у Торонту основан је у оквиру Српске националне академије у Канади, некада најпрестижније српске организације, која сада поново оживљава свој рад. Оснивачку скупштину је поздравио председник СНА проф. Драгомир-Коча Радојковић, пожелео успех у раду и обећао помоћ и сарадњу у оквиру СНА. Присутни су били још претходни председник СНА адвокат Никола Пашић, конзул Горан Савић, бројни књижевници и уметници, као и ђачки родитељи. Пошто је усвојен правилник о начину организовања и рада Огранка изабрани су органи Огранка. За председника Скупштине Огранка изабран је сликар Ђуро Лубарда, за заменика председника пјесник Ранко Радовић. У Управни одбор изабрани су: књижевник Бранко Бубало за председника, др Радован Бањанац за заменика председника, и за чланове: др Живка Перић, инг. Никола Трифуновић и песник Милан Јанковић. У Надзорни одбор изабрани су: др Радомир Батуран, за председника, проф. Ивана Лукић, дипл. филолог, за заменика председника и Јелена Телетиновић, дипл. етнолог за члана. Програмски циљеви Огранка су подударни са већим делоом програмских циљева СНА, па се предвиђају разноврсне заједничке акције. У првом реду је повећавање броја ученика у српским школама и оснивање Завичајне летње школе у матици Србији (у организацији Вукове задужбине у Београду). Предвиђа се сарадња са осталим нашим удружењима, сарадња са Катедром за славистику Универзитета у Торонту, сарадња са словенским и другим народима и допринос стварању препознатљивог српског идентитета у канадском мултикултуралном друштву.Зависно од финансијских средстава обновиће се издавачка делатност СНА и покренути и друге активности. Управни одбор ће размотрити разноврсне програмске замисли и идеје и направити план рада за 2006. годину. Прво ће почети са радом Вукова трибина у Књижари „Србика“ где је већ резервисан термин за 17. март. Наравно предуслов за успешан рад је омасовљавање чланства у СНА и у Огранку Вукове задужбине, што у овдашњим условима није лако постићи.Др Радован Бањанац
НОВОСТИ ИЗ БЕОЧИНА
Слојеви култура Фрушке Горе и Срема
Научни скуп организовали су Вукова задужбина и Огранак Вукове задужбине у Беочину, уз помоћ Општине БеочинВукова задужбина и њен огранак у Беочину организовали су од 29. септембра до 01. октобра 2005. године научни скуп на тему Слојеви култура Фрушке Горе и Срема, на којем је учествовало тридесетак научних радника из Београда, Новог Сада, Сремске Митровице, Сремских Карловаца, САНУ, Матице српске, Института за књижевност и уметност у Београду и СПЦ .
Скуп је дао целовиту синтезу научних сазнања о слојевима културе на простору Фрушке Горе и Срема. Обухватио је време од праисторије, па до наших дана. Посебно су осветљени периоди у којима су заснивани темељи културне историје Срема у средњем веку: период српских деспота и турске власти у Срему, епоха Барока, догађаји у XVIII и XIX веку, као и период трагичних збивања и страдања фрушкогорских манастира у Другом светском рату и у послератном времену.
Поред историјског прегледа најзначајнијих епоха и важних датума и догађаја у којима је Срем био средиште српске културе и историјских збивања, у рефератима је посебна пажња посвећена културно - уметничкој баштини на овим просторима. Тако су посебно обрађени манастири и њихов значају за српску културу (Фрушкогорска Света гора), развој школства, просвете, књижевности, епске народне песме, грађанске лирике, карловачког појања, сликарства, развој привреде, здравства и позоришног живота, па чак и планинарских друштава у Срему и Фрушкој Гори.
Суштински циљ научног скупа био је да покаже да је Срем имао значајну улогу, као важна карика у развоју српског народа, посебно у доба српских деспота и у времену српских сеоба, када Сремски Карловци постају средиште његове духовности (Митрополија, Богословија, Гимназија). Нови Сад, тек, потом, преузима улогу Српске Атине.
С обзиром да су за обраду тридесетак кључних тема на научном скупу били ангажовани најбољи познаваоци проблематике у наведеним областима, објављивањем Зорника са овог симпозијума, богато илустрованог, добићемо капиталну књигу о слојевима културе Фрушке Горе и Срема, која ће имати трајну вредност. Академик Дејан Медаковић, Председник Организационог одбора научног скупа «Слојеви култура Фрушке Горе и Срема» и председник Уређивачког одбора Зборника Др Миодраг Матицки, уредник Зборника
СОЛИДАРНОСТ НА ДЕЛУ
Поводом пожара који је букнуо 16. новембра 2005. године у Градишки (Република Српска), и у коме је изгорео Дом културе, а са њиме, поред осталог, и вредна библиотека од преко 50.000 књига, опрема, народна ношња и музички инструменти, академик Дејан Медаковић упутио је писмо огранцима Вукове задужбине, у коме каже: .
Са запрепашћењем и тугом примили смо вест о великој несрећи која је задесила Огранак Вукове задужбине у Градишки (Република Српска). У пожару који је изненада букнуо изгорео је Дом културе са целокупним инвентаром и вредном библиотеком од преко 50.000 књига. Ова катастрофа таквог је обима да се с правом може означити као тежак ударац не само једном огранку већ и ширем региону. У том пожару страдао је и Огранак Вукове задужбине, један од највреднијих, о чему сведочи и број од 500 пренумераната за наш забавник Даница за 2006. годину.
Схвативши сву тежину ове недаће Вукова задужбина је одлучила да се одмах укључи у задатак обнове пострадалог средишта културе на овом простору. Из тих разлога обраћамо се нашим огранцима молећи их да и у овој несрећи потврде своју солидарност и помогну да се, колико је то могуће, ублаже последице овог страдања.
Огранцима остављамо да сами одреде обим и карактер своје помоћи. Подсећамо да би било добро да се огранци организују у што хитнију акцију за прикупљање књига у смислу комплетирања народних ношњи неопходних за рад фолклорног друштва и музичких инструмената који су такође настрадали.
Уверен сам да ће сви наши огранци схватити сав значај њихове помоћи и овог апела. Својом акцијом можемо доказати да нас ништа не може омести у даљем грађењу српског духовног простора.
С поштовањем,
Академик Дејан Медаковић,
председник Скупштине Вукове задужбине