Основана је 1987. године, поводом обележавања 200. годишњице рођења Вука Караџића, с циљем да трајно обележава име и дело овог великана и подстиче разој наше културе у духу вуковских традиција. Споразум о њеном оснивању потписали су: Српска академија наука и уметности, Скупштина Србије, универзитети у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Приштини и Нишу, Матица српска, Матица Срба и исељеника Србије, Културно-просветна заједница Србије, Скупштина општине Лозница, ИП "Просвета" у Београду и Удружење књижевника Србије. На основу споразума о оснивању и Статута, до сада су Задужбини приступили 5500 појединаца и 427 правних лица.

Унапређивање српског језика, филолошка и лингвистичка истраживања; истраживања народне књижевности и других видова усменог стваралаштва, живота и обичаја српског народа, историје; развијање сарадње с културним средиштима у свету где се изучава српски језик и књижевност; неговање сарадње и помагање развоја култуе српског народа у крајевима где живе Срби; издавање дела Вука Караџића, дела о њему и дела из области којима се Вук бавио; награђивање уметничког стваралаштва и научних радова из области у којима је Вук стварао; заштита и чување споменика, спомен обележја и других добара везаних за живот и дело Вука Караџића – циљеви су у којима Вукова задужбина остварује и развија програме.

Од оснивања, тачније од 1990. године, Вукова задужбина је помогла, најчешће финансијски, издавање 76 књига из области лингвистике, етнологије, историје књижевности и уметности, народне књижевности, затим пет зборника радова са научних скупова о Вуку Караџићу, његовим савременицима и следбеницима. Од 1993. године настављено је иѕдавање сабраних дела Вука Караџића и ускоро се очекује завршетак овог националног пројекта у 40 томова; исте године припремљено је и прво годиште српског народног илустрованог календара "Даница“, по угледу на истоимени календар-забавник који је Вук издавао у Бечу од 1826. до 1834. године. Укупно до сада припремљено је и штампано седам годишта Данице, захваљујући, пре свега претплати, односно пренумерацији, начину обезбеђивања средстава за штампу којим се служио и сам Вук. Радом на овом пројекту, националној читанци, као и на другим пројектима, Вукова задужбина и сви који је подржавају, одужује се своме великану, утемељивачу модерне српске културе, историје уметности, науке о народном животу, о народној књижевности, реформатору српског језика и писма.

Позивамо све који имају вољу, знање и материјалне могућности да нам се придруже у слављењу Вука и његовог дела. Славећи Вука славимо српски народ, његову културу, историју и традицију не оспоравајући право другима да славе и величају своје истинске вредности.

Помоћ и подршку Задужбина је пружила већем броју истраживања, семинара и скупова у различитим областима културе, науке, просвећивања. Више од 10 хиљада књига поклоњено је школским, сеоским и градским библиотекама у земљи и свету. У томе је остварена одлична сарадња са Књигом солидарности Радио Београда. Књиге су поклањане и славистима, славистичким катедрама, студентима и учесницима такмичења из српског језика, рецитаторима, ђачким задругама, селима. На пример, захваљујући Задужбини, 40 славистичких катедри у свету добило је шестотомни речник српског књижевног језика Матице српске.

Посебан понос Вукове задужбине је лист "Задужбина“ који се штампа од 1988. године, редовно, четири пута годишње у осам хииљада примерака. У 50. броју овог листа, академик Дејан Медаковић је записао: “... можемо са одговарајућим поносом истаћи да је лист окупио као своје сараднике један број изузетних научника, који су, пратећи збивања у својој струци, обезбедили квалитетнији садржај. На тај начин "Задужбина" је постала лист препознатљивог лика, а доследност чувања његове садржине потекла је из вуковских порука, обогатила је традицију очувања оне духовности која проистиче из њених шире схваћених језичких и других токова."

Едиција "Студије о Србима", у којој се објављују преводи на српски језик страних слависта, познавалаца и проучавалаца наше културе, историје и традиције, заснована је заједно са Матицом српском и Заводом за уџбенике и наставна средства ( раније су издавачи били "Дечје новине“ у Горњем Милановцу и “Орфелин" у Београду). У овој едицији преведено је и објављено десет књига.

Програм Вуковог сабора Задужбина је обогатила представљањем културе и обичаја стничких група и националних мањина ( Горанци, Буњевци, Роми, Лужички Срби, Румуни) и књижевним вечерима у Народној библиотеци "Вук Караџић“ у Лозници, а Ђачки Вуков сабор организовањем републичког такмичења основних и средњих школа из српског језика и језичке културе. Од 1999. године Задужбина организује у Београду и своје саборске дане ( програм траје у току Саборске недеље, у септембру и обухвата сусрете са славистима – научницима, округле столове – Срби у дијаспори, Језик данас и др, књижевне вечери писаца из дијаспоре, извођење драмских текстова – ове године биће изведена монодрама "Кући“ Слободана Узелца из Загреба и сл.).

У августу ове године одржаће се VI међународни омладински камп фолклористике у Тршићу и Београду чији је покровитељ Вукова задужбина, а који организују Млади истраживачи. Кроз овај камп до сада је прошло 140 студената, постдипломаца и младих слависта из света и готово са свих континената. Ови млади су постали и остали наши пријатељи.

Сопственим програмима или помажући другим установама, Задужбина је обележила све значајније годишњице српске културе и историје.

Велики подстицај у остваривању наведених и осталих програма, Вукова задужбина је добила када је обновљено историјско здање бившег Министарства просвете, здање у коме је седиште Задужбине, у улици Краља Милана бр.2. Средства за обнову овог културног добра од великог значаја обезбедила је Република и омогућила Задужбини да прима све поштоваоце Вука Караџића и његовог дела, своје добротворе и велике добротворе, поверенике, да одржава мање скупове и свечаности.

Свечани и лепо уређен простор Вукове задужбине, у самом центру града, прилика је за наше велике добротворе, за њихове пословне сусрете, разговоре и састанке.  

Помагањем листа "Задужбина“, претплатом на већи број примерака Данице, помагањем сваког другог програма Задужбине, привредна и сва друга правна лица добијају могућност да се представе јавности и докажу своју приврженост развоју наше културе у складу с трајним вредностима Вуковог стваралаштва.

Окупити стваралачке снаге наше културе и науке око програма који доприносе народном напретку на основама Вуковог стваралаштва, обезбедити материјалне услове да се ти програми остварују и сарадња са установама, предузећима, задужбинарима и пријатељима у земљи и свету, најважнији су задаци које стручна служба и управа Задужбине настоје да изврше. Утоме им помажу повереници и огранци.

Огранци Вукове задужбине основани су, на основу Статута, у Аранђеловцу, Јагодини, Малом Црнићу, Новом Саду, Лозници, Брекову, Белој Води, Великој Плани, Шапцу, Чачку, Крашевцу, Андријевици, Жабљаку, Бору, Приштини, Ивањици, Требињу и Бањалуци. Припрема се оснивање огранака у Љубљани, Швајцарској, Саобраћајном школском центру у Земуну и другим местима и установама.

Задужбина има своје суосниваче – задужбинаре, велике добротворе, добротворе, дародавце, покровитеље. Знатније прилоге и помоћи дала су 22 правна лица и неколико појединаца. Очекујемо да им се придруже сви који су у могућности.

Вукова задужбина је самостална народна установа. Нема редовне изворе прихода. На њеном челу је академик Дејан Медаковић у својству председника Скупштине. Управни одбор Задужбине има 12 чланова и његов председник је др Миодраг Матицки, директор Института за књижевност и уметност. Управник Задужбине је Десанка Латковић. Председник Надзорног одбора је Љубомир Милутиновић, Економског проф. др Јован Горчић, председник Одбора за награде у науци академик Драгослав Антонијевић, председник Одбора за награде у уметности Миодраг Б. Протић, сликар и књижевник, уредник листа “Задужбина“ је Никола Вујчић, књижевник. Стручну службу Задужбине чине четири радника.

Вукова задужбина је отворена свима који на вуковским основама раде за добробит народа.

Електронска адреса Вукове задужбине је: info@vukovazaduzbina.org.yu

Десанка Латковић