Педесет бројева листа "Задужбина"
Када је потписан оснивачки акт (16.VII 1987) и одржана оснивачка скупштина Вукове задужбине (8. IX 1987), одмах се приступило и припремана за издавње листа, тј гласила Задужбине. Тадашња управа ( Милан Ђоковић), председник Скупштине, Гвозден Јованић, председник Управног, тада Извршног одбора, Илинка Мићић, управник (тада секретар Задужбине), са Извршним одбором, донела је одлуку да се припрема и штампа лист, гласило, које ће бити непосредна веза са задужбинарима и свим заинтересованим правним лицима – из кога ће моћи да се обавештавају о раду Задужбине, иницијативама и предлозима за њен програм, као и о остваривању њених циљева. Одлучено је и да се лист зове "Задужбина“, да излази четири пута годишње и да главни и одговорни уредник буде Радован Поповић, истакнути новинар и публициста. У приступу садржају, управа Задужбине се руководила листом “Вуков сабор“ чија су само четири броја изашла 19. године. Издавао га је Музеј Вука и Доситеја, а уређивао Ђуро Гавела.
За кратко време, Радован Поповић је успео да окупи сараднике и припреми први број који је штампан у фебруару 1988. године. Р. Поповић је припремио и следећих пет бројева и тако поставио трајне темеље листу “Задужбина“. У наредним годинама било је предлога да се измени ликовно решење насловне стране које је урадио и поклонио Вуковој задужбини вајар Небојша Митрић. Посао уредника радована Поповића, такође је поклон Задужбини.
Пуних дванаест година лист “Задужбина" излази редовно, у почетку у десет а касније у осам хиљада примерака. Средства за његову припрему и штампање у почетку обезбеђивала је сама Вукова задужбина, а после, материјална оскудица приморала је издавача да тражи помоћ и покровитељство, пре свега од министарства културе, просвете, везе са Србима изван Србије, науке и од других који су постајали покровитељи одређеног броја Листа и велики добротвори Задужбине. Осим прва три министарства која су финансирала трошкове штампе по више бројева Листа (од 1994, односно 1995) покровитељи су били и ПП ”Боровица-транс” (Рума). Ауто-кућа “Стиг” власника Милана Ђуричића из Пожаревца, Беомедицина (Београд), Беобанка (Београд), Министарство правде Србије, Скупштина општине Лозница, Југопетрол (Београд), Савезно министарство за омладину и спорт, Компанија “Дунав”. Посебни бројеви Листа били су посвећени 800. годишњици Хиландара), Косову (број 47 – финансирало Министарство за науку и технологију Републике Србије), Србима у дијаспори и српском језику данас (бројеви 48 и 52, покровитељ Министарство за везе са Србима изван Србије). Осим ових посебних, бројеви 16, 26, 30, 17, 8, 21, 31, 18, 24, 2, 5, 6, 7)доносили су тематске целине о Тршићу, родном месту Вука Караџића, Лозници и Вуковом сабору, 600. годишњици Косовског боја, 250. годишњици рођења Доситеја Обрадовића, Великој сеоби Срба, а сваки број осветљавао је по неки догађај или значајну личност поводом њене годишњице (стопедесета годишњица најстарије научне институције у Срба – САНУ, стопедесет година Народног музеја у Београду, пет векова штампарства, 650 година Патријаршије, сто година Српске књижевне задруге, сто година Архива Србије и друго). Тако се Вукова задужбина, уз рубрику "Годишњице" у књизи "Даница“, прикључивала обележавању значајнијих догађаја и личности културе, историје и традиције. Годишњица Десанке Максимовић, Доситеја Обрадовића, Ива Андрића, Марка Краљевића, победе Вукове језичке реформе, Велике сеобе Срба, Косовске битке, Николе Тесле обележаване су прилозима у сва четири броја Листа у току те године.
На почетку излажења, када су финансијске могућности то дозвољавале, лист је четири пута штампан са додатком од четири стране. Касније, када се указивала потреба за повећаним бројем страна, није било финансијских могућности. Такође, не мало пута је изношен предлог да се повећа годишњи број на бар осам ( двомесечно) или свакога месеца (12). Међутим, у условима беспарице и све тежег обезбеђивања било какавих прихода у готово свих 12 година постојања Задужбине, а таквим предлозима није имало смисла расправљати.
Непрекидно и редовно излажење Листа захтевало је огромне напоре управе и стручне службе Задужбине, а пре свега, приљежност, истинску приврженост и способност главног уредника и редакције, у којој је од почетка, изузетни новинар и публициста, велики радник и заљубљеник у новинарство Милојко П. Ђоковић. Он је најзаслужнији за доста изражен вид документарности који лист негује. То је утемељио први уредник Радован Поповић, инсистирајући на стручности сарадника који праве прилоге, чињеницама и документу као основним елементима поузданих и занимљивих новина. Лист «Задужбина» могао је задовољити ове претпоставке, стога може послужити за најразличитија истраживања и на податке у њему истраживачи могу да се позивају. Осим информација, података, извештаја о раду Вукове задужбине, у листу су објављивани: задужбинари (оснивачи, суоснивачи, приложници), дародавци, велики добротвори, добротовори, покровитељи програма Задужбине, летопис, приходи и расходи, извештаји о седницама Скупштине, Савета, Управног одбора, програми, одлуке органа Задужбине, иницијативе и предлози за рад Задужбине и за друге корисне подухвате у областима којима се бавио Вук Караџић. Подстицање развоја ових области, неговање подмлатка који ће се њима бавити, осветљавање недовољно истражених делова темеља на којима почива наше национално биће, усмеравање ка живој заинтересованости за проблеме језика, историје, фолклора, писма и за њихово решавање, основи су на којима се заснивају рад главног уредника и редакције Листа, као и управе и стручне службе Задужбине. Да би се све то лакше сагледало и богатство Листа користило, Вукова задужбина је штампала Библиографију првих 40 бројева, коју је урадио по важећем УДК систему Добрило Аранитовић. На основу те библиографије и података из бројева 41 – 50, произилази следеће:
У 50 бројева листа «Задужбина» објављена су 1872 прилога. Њих је урадио 661 аутор. Готово да нема области у хуманистичким наукама о којима изврсни стручњаци, научници, познаваоци и проучаваоци нису објавили прилоге. Нема ни значајније личности или установе за језик и писмо, књижевност, историју, културу, просвету, фолклор у најширем смислу, а да није представљен њен рад и допринос тим областима. Размуљиво је што је највећи број прилога посвећен језику и писму (углавном ћирилици), књижевности (највише народној) – укупно 327, затим Вуковој задужбини – 298 и осталим задужбинама, фондацијама и фондовима – 53; етнологији ифолклору, обичајима – 69; енциклопедијама, речницима, часописима, зборницима, алманасима и календарима – 83; јавнима манифестацијама и приредбама, друштвима и удружењима – 56; васпитању, образовању и школству – 45; новинарству, филозофији, психологији, привреди, пољопривреди – 48; религијии теологији – 20; библиотекарству, наградама – 60; уметности, архитектури, музици, фотографији – 111; затим више прилога музејској, архивској, филмској делатности, заштити културних добара и другим.
На иницијативу пок. академика Павла Ивића, редакција Листа је увела рубрику «Лексикографија» о којој је, као и о свим прилозима о језику, бринуо пок. Светозар Стијовић. У двадесетак бројева, прилозима најбољих познавалаца обрађена је целокупна двојезична лексикографија у нас, као и посебни наши речници, завршени и они који су у изради. Требало је да пок. С. Стијовић приступи уређивању посебне књиге са текстовима из Листа, која би била штампана до краја ове године.
Поводом педесетог броја Задужбине, председник Скупштине Вукове задужбине академик Дејан Медаковић је рекао: «Редакција овог листа који је од првог броја усмерио, као први уредник, новинар и публициста Радован Поповић, у целости је потврдила оправданост и потребу излажења оваквог гласила. Морамо истаћи да је лист «Задужбина», захваљујући добро сагледаној програмској основи, успео да себи избори посебно место у нашој јавности. Та посебност одражава се у упорном и неиспрекиданом раду свих оних редакција којима је Вукова задужбина поверила да се старају око излажења овог листа. При том можемо са одговарајућим поносом истаћи да је лист окупио као своје сараднике један број изузетних научника који су, пратећи збивања у својој струци, обезбедили квалитетнији садржај. На тај начин «Задужбина» је постала лист препознатљивог лика, а доследност приликом чувања његове садржине потекла је из вуковских порука, обогатила је традицију очувања оне духовности која проистиче из њених шире схваћених језичких токова.» («Испуњење обавезе», Задужбина 50, март 2000).
Приликом прелиставања свих педесет бројева листа «Задужбина», намеће се мисао о огромном духовном богатству о коме знамо или не знамо, о огромним научним, стручним – људским потенцијалима које има наш народ, о томе да постоји и тиња велика заинтересованост припадника српског и других народа у земљи и свету за темељне и све друге истинске вредности српске културе, историје, вере, традиције. Многи прилози сведоче о непрекидности, али и о прекидима у духовном бићу српског народа. Свако суочавање са прекидима је непријатно, јер сведочи о нашим наравима, о погрешним одлукама донетим без истинских и озбиљних аргумената, често импровизованих и на штету духовног јединства српског народа.
Очигледан је и закључак да се у листу «Задужбина» могу наћи и прилози о личностима, институцијама, подухватима и делима за која обично нема места у другим новинама, часописима, публикацијама. Овај лист је јединствен, користан и потребан.
Од првог броја, лист «Задужбина» редовно, уредно и бесплатно се доставља свим задужбинарима у земљи и свету, свим основним и средњим школама у Републици Србији, културним, научним и високошколским установама, државним и другим органима, друштвима и удружењима.
Према важећим прописима у 1997. години, лист «Задужбина» је имао Издавачки савет: Ђоко Стојичић, председник, Драгомир Брајковић, Милован Витезовић, Огњен Лакићевић, Чедомир Мирковић, Мирослав Пантић и Милисав Савић, чланови. Редакцију су сачињавали Драгомир Брајковић, Миљурко Вукадиновић (оперативни уредник), Милојко П Ђоковић, Миливоје Павловић (заменик уредника) и Радован Поповић, главни и одговорни уредник. Од шестог броја оперативни уредник је Никола Вујчић, а од седмог главни и одговорни уредник. Број посвећен Косову (47) уредио је Ненад Љубинковић. Од десетог броја у Издавачком савету је и Радован Поповић. Због измена у републичком закону о информисању, од 32. броја Листа престаје да постоји Издавачки савет, а бригу о листу привремено воде Комисија за издавачку делатност и Комисија за језик, писмо, историју и фолклор Вукове задужбине. Од 20. броја, у редакцији Листа је и Миле Недељковић, познати етнолог, а од 34. и Бранко Јовановић и Будимир Поточан, истакнути новинари и публицисти, Душан Т. Батаковић (у редакцији од 7. броја) престаје то да буде од 24. броја. Секретар редакције, а затим и члан, од шестог броја је Десанка Латковић. Техничким уређивањем Листа бавили су се Бранислав Степанов, Драган Марковић, Небојша Шибалић, Мирослав Гајић, Зоран Станковић и Драгиша Јаћовић, лекторским пословима Милена Кошутић, Гроздана Пејић и Гордана Петровић. Коректорске послове обављало је Коректорско одељење Штампарије Политика, која је штампала свих 50 бројева.
Захваљујући свима њима, лист «Задужбина» је стекао своје добро место на мозаику богате и слојевите културе Србије.
Десанка Латковић